Registracija
+ Odgovori na temu
Pokazuje rezultate 1 do 5 od 5
  1. #1
    Muzicari.org avatar
    Night Rider

    Status
    Offline
    Clan od:
    02.11.2011
    Poruke:
    387
    Hvala za Post
    Thanks (Zahvalio se)
    6
    Thanks (Zahvalili se)
    40
    Demo Snimci
    21
    Downloads
    107
    Uploads
    39

    Istorijat Harmonike

    Instrument koji dušu nosi i čarobno zanosi, srcu iskreno ugađa i srce mu se odano klanja dok razum ostaje zadivljen - harmonika!
    Odakle je ovaj čudesan izvor najlepše muzike koji, iako sam - ima snagu, bar, dva orkestra!
    Čudesan, nenadmašan instrument, zaista! Niko mu ne može odoleti, prosto, kao da te omađija taj bogat-prebogat zvuk, sva ta snaga zvuka i tananost preliva tonova koji iz nje izviru - kao iz najlepšeg vrela! Kao da, samo, srce svira! U dušu dira!...
    "Prva harmonika Sokobanje"! Nije daleko od sokobanjskog Vrela - gde se - još od davne 1962 - smestila - i svake godine mami svojim festivalom u avgustu! To je praznik, ne, samo, srpski već i evropski!

    Istorijat harmonike

    Četiri "bisera" čine harmoniku: pisak, meh, klavijatura i bas sekcija.
    Muzički instrument s kojim je sve to počelo je prastar kineski duvački instrument poznat kao Cheng ili Sheng. Sheng je, zapravo, prvi poznat instrument koji koristi princip vibracije trske - što je osnova za stvaranje zvuka harmonike!
    Ovaj podatak je srž kako biste lakše shvatili tajnu harmonike.
    Harmonika ima između 13 i 24 cevi od bambusa različite dužine (setite se orgulja!), rezonantnu kutiju i pisak...
    Približan datum kad je nastao ovaj instrument nije poznat - kao što ni mnogi drugi pronalasci - a kineski - ne mogu, sa sigurnošću, biti datirani jer su u dalekoj, veoma dalekoj prošlosti - da, to je "stara dobra Kina koja je zadužila sve svojom nenadmašnom kulturom"! - ali se, ipak, veruje da je stariji više od 2000 godina!
    A mi je slušamo - sad - isti onaj zvuk - isti onaj ton - isto ono osećanje! Dve hiljade godina, bre!...
    Kasnije je takav način "proizvodnje" zvuka upotrebljen u harmonici, uz pomoć elastičnih čeličnih jezičaka različitih veličina...

    Odlike harmonike

    Meh je stavljen na harmoniku kao zamena za duvanje vazduha iz usta! Genijalan pronalazak nekog prastarog Kineza koji je imao "kliker"! Neki muzički Nikola Tesla koji podari Čovečanstrvu trofaznu struju!
    Meh je omogućio jači pritisak vazduha. Što je čoveku glas, što je violini gudalo, to je harmonici vazduh! Ne mogu se oteti pretpostavci da je početnu ideju za ovo mogao dati vetar - koji duva! Setite se boga Eola kako je napućio usne a obraze naduo - duva!...
    Egipćani i Grci su prvi naveliko koristili meh još oko 1500. godine pre nove ere za rasplamsavanje vatre u pećima kovačnica! Mehovi su pronađeni u egipatskim piramidama na mnogim zidnim slikama iz tog perioda.
    Prvi instrument s klavijaturom je Hydraulus, još iz stare Grčke i starog Rima. Hydraulus koristi pritisak vode za regulisanje protoka vazduha - ovaj podatak, sigurno, niste znali!
    Iako je imao vrlo jednostavnu klavijaturu, Hydraulus je pomogao razvoj drugih instrumenata ovog tipa kao što su orgulje i, veruje se, da je jedan od domišljatih "predaka" koji je pomogao i izgradnji i postanku prave harmonike.

    Polemike...

    Bilo je nekih polemika - rasprava, sporenja, prepucavanja - ko je, u stvari, prvi stvorio prvu pravu harmoniku. Nek je i tako... Iako se to često pripisuje Cyrillus Damianu iz Beča, sad se veruje da je Friedrich Bucshmann iz Berlina, ipak, bio prvi koji je izgradio osnovni model harmonike 1822.
    Kasnije se unapređivala, bogatila, činila još boljom - mada je uvek bila savršena - jer joj je suština takva! Danas
    ima više različitih vrsta i veličina.

    Vrste harmonika

    Postoji mnogo različitih tipova harmonika. Osnovna podela vrsta harmonika je na: - dijatonske harmonike, - hromatske harmonike i - klavirske harmonike. Svi ostali tipovi harmonika su zasnovani na principu ovih glavnih...
    Dijatonska harmonika, napravljena je još davne 1800. Ona je imala samo jedan red od deset dugmića u desnoj ruci! Glavna karakteristika dijatonske harmonike je što ona s 10 dugmića proizvodi 20 tonova! Kako, to?! Glavni princip dijatonske harmonike, za razliku od hromatske je da ona - na otvaranje i na zatvaranje - ne daje isti ton!
    Bogami, maštovito! Duplirale se mogućnosti, nego šta!
    Znači: na otvaranje je jedan ton, a na zatvaranje drugi bas kao princip usne harmonike.
    Dijatonska harmonika s jednim redom
    ili melodija je karakteristična za nemačko muzičko područje. "Nemački stil": ima, samo, deset dugmića u jednom redu. A, pošto je dijatonska harmonika, ima na raspolaganju dvadeset tonova (deset na otvaranje i deset na zatvaranje). Takođe, ima i dva dugmeta u basu (levoj ruci) koji su, takođe, dijatonski i daju dva osnovna i dva akordska basa.
    Lepo...
    Poreklo dvoredne dijatonske harmonike nije otkriveno, zna se da je odnos između prvog i drugog reda polustepen ili kvarta. Ona može da svira sve note iz hromatske skale...
    Dijatonska harmonika s tri reda je vrlo slična dvorednoj dijatonskoj harmonici s trećim redom tonova viših za polustepen ili kvartu od tonova drugog reda. U basu može imati, čak i više od dvanaest tonova! Baš lepo!...
    Dijatonska harmonika se danas najčešće koristi u folk ili dens-grupama, pre sveg zbog specifične boje tona, jednostavnosti korišćenja i niske cene. To je čini jednom od najpoznatijih tipova harmonika na svetu...
    Hromatska (DUGMETARA) harmonika je napravljena 1850. Napravio ju je gospodin F. Walter; tad je to bila dijatonska harmonika od tri reda tonova. Mogla je da svira 46 nota hromatske skale.
    Postoji više vrsta hromatskih sistema. Postoje sistemi od 3 do 6 redova u desnoj ruci. Četvrti, peti i šesti redovi su, u stvari, ponovljeni prvi, drugi i treći red, tako da se dobija više mogućnosti prstoreda - što je maestralno!
    Isto, tako, postoje dva sistema - B i C grif. "B" grif je ( kako kažu) bolji za tehničku prirodu sviranja, dok je "C" grif lakši za sviranje akorada i melodijskih deonica. Šesti red tonova u desnoj ruci je specifičan za naše područje, poznatiji je kao "srpska harmonika" ili "srpski sistem" i koristi se jedino u narodnoj muzici. Retko se koristi u drugim zemljama.
    Bas sistem moze biti STANDARD i BARITON ili KONVERTOR. Bariton bas daje lakoću sviranja u više od 11 oktava, tako da se pretežno koristi u ozbiljnoj muzici, ali i u savremenim delima.
    Hromatska harmonika se u Rusiji naziva BAYAN...
    Klavirska harmonika - vanredan rad duha! Klavijaturu je na harmoniku prvi stavio gospodin Bouton u Parizu 1852. Otad - preko daleke 1900 - klavirskoj harmonici se nije pridavalo mnogo pažnje u usavršavanju, međutim, od 1910 - pa nadalje - klavirska harmonika dobija istaknut položaj u svetu.
    Sa razvojem standard bas-sistema (standardizovan raspored bas-dugmića) klavirska harmonika postaje prva standardna-univerzalna harmonika, to znači da ko poznaje sistem klavirske harmonike - može da svira na bilo kojoj klavirskoj harmonici, dok kod hromatske (dugmetara) harmonike to nije slučaj - jer postoji više sistema.
    Klavirska harmonika je, u suštini, ista kao i hromatska harmonika - izuzimajući sistem desne ruke (klavirski ili dugmetarski).

  2. #2
    Moderator

    Status
    Offline
    Clan od:
    24.11.2011
    Lokacija:
    Beograd,Srbija
    Poruke:
    181
    Hvala za Post
    Thanks (Zahvalio se)
    1
    Thanks (Zahvalili se)
    3
    Downloads
    18
    Uploads
    6
    Harmonika,ovakva kakva danas postoji, nastala je istrazivanjima i razvojem u raznim delovima sveta tokom poslednja dva veka.Razvoj harmonike poceo na bazi tradicionalnog starog muzickog instrumenata poreklom sa dalekog istoka, koji se zove SHEN /eng. CHENG/ Razvijen je niz razlicitih instrumenata po ugledu na SHEN, a harmonika je nastala njihovim stalnim usavrshavanjem, razradom i primenom ideja vishe stotina inventivnih konstruktora, koji su svoj zivot posvetili i ugradili u razvoj ovog instrumenta. Kroz razvoj i usavrshavanje harmonike, razvijale su se i drugi, danas harmonici srodni instrumenti.Osvajana je industrijska proizvodnja shirom sveta, a na osnovi tehnoloshkih postupka zasnovanih ISKLJUCIVO NA RUCNOJ IZRADI DELOVA I SKLOPOVA. Nezadrzivo se menjao dizajn harmonike i kretao u pravcu savrshenstva.Harmonika je menjala prvobitni nazivi dobijala nova imena na novim geografskim prostorima, gde se njena popularnost shirila. Postala je instrument ne samo za nacionalnu muziku naroda shirom sveta, vec je postala i predmet paznje i interesovanja najpoznatijih kompozitora ozbiljne muzike. Iz knjige Dr.Ljubomir Lukic HARMONIKA fascinantna prica
    ShEN je stari kineski muzicki instrument, koji stvara tonove na principu oscilovanja slobodnih celicnih jezicaka pri udaru vazdushne struje, koja nastaje duvanjem iz usta sviraca u vazdushnu komoru.SHEN je tradicionalni, originalni i jedan od najstarijih usnih muzickih instrumenata u istocnoj Aziji. On vodi poreklo iz vremena Konfucija,kada se koristio u konfucijanskoj ceremonijalnoj muzici, gde se zadrzao sve do 19 veka.Popularan je kako za izvodjenje folk songova, tako i kao solo instrument u kineskim operama. SHEN ima 17 bambusovih svirala vezanih u snop i uvucenih u cilindricno kucishte, koje se izradjuje najceshce od bakra i predstavlja vazdushnu komoru. Pojedinacne svirale u obliku cevi razlicite duzine, stvaraju zvuk pri duvanju kroz duvaljku komore, samo kada se prstima zatvaraju otvori na sviralama. Ukoliko otvor na svirali nije zatvoren, vazduh iz komore izlazi kroz njega i vazdushno strujanje u tom slucaju nije usmereno u slobodne jezicke na svirali. SHEN je takav instrument na kome se stvara samo jedan ton istovremeno i uglavnom je predvidjen za solo izvodjenje. Sasvim je neizvesno kako je shen dospeo u Evropu. Postoji mogucnost da ga je iz Kine doneo Marko Polo/1254-1324/ On je bio prvi evropljanin koji je stigao u Peking. Proveo je 20 god. na dvoru kod kineskog cara Kublaj-Kana, i za to vreme veoma dobro upoznao kinesku civilizaciju. Za dve decenije provedene u Kini, morao je videti shen i slushati negove tonove. Ima vishe predpostavki o tome kako se shen nashao u Evropi, ali se jedino moze pouzdano tvrditi, da je 1777godine Francuz Pjer Amio doneo shen iz Kine u pariz.
    Nemacki monah, muzicar, teoreticar, kompozitor i orguljash Georg Jozef Fogler /1749-1814/ u toku svojih velikih evropskih putovanja u periodu 1788-1798god. (Rusija,Poljska,Holandija,Shvedska) poceo je shiriti princip gradnje muzickih instrumenata na bazi pobudnih oscilacija slobodnih jezicka pri dejstvu vazdushne struje. U to vreme, iskustva u gradnji ove vrste muzickih instrumenata koje su imali Kinezi, pored monaha Flogera prenosio je u Evropu i Frantishek Kirshnik/1720-1799, koji je radio u Kopenhagenu. Jozef Fogler je po ugledu na stari kineski instrument SHEN, najpre osmislio konstrukciju instrumenata ORGAN, a kasnije i drugih instrumenata na principu stvaranja tonova oscilovanjem slobodnih celicnih jezicaka. Pod nadzorom Foglera u to vreme radio je i Melcel Johan Nepomuk /1772-1838/koji se bavio razvojem mehanickih muzickih instrumenata sa slobodnimjezickom. Razvio je instrument slican organu, "PANGARMONION"1804god. u Becu, koga je prikazao sa velikim uspehom 1807god. na izlozbi u Parizu. U isto vreme,Leopold Sauer je iskoristio Foglerov boravak u Pragu i razvio na istom principu instrument " PIANOORGAN ". Instrument "ORGAN-EKSPRESIV"izradio je u Parizu 1810god. Francuz Gabriel Zozef Greni/1756-1837/ po ugledu na instrumente Foglera,Melcela i Sauera. Ovaj instrument bio je sa pedalama za pojacanje tonova.Greni je 1818 godine razvio i " FISHARMONIKU ", koju je kasnije usavrshavalo vishe instrument majstora tog vremena. Svi ovi instrumenti su predstavljali samo uvod u nova konstrukciska reshenja i pocetak velikog i dugotrajnog istrazivackog posla u prvoj polovini 19 veka, na slozenim eksperimentima i razvoju razlicitih tipova muzickih instrumenata na bazi oscilacija slobodnih jezicaka.
    AURA Iako je pocetkom19 veka razvijeno nekoliko muzickih instrumenata na bazi oscilovanja slobodnih jezicaka, pravi istorijat razvoja harmonike pocinje ipak od 1821god. U Nemackoj je te godine shesnaestogodishnji mladic Kristijan Fridrih Ludvig Bushman / 1805-1864/ konstruisao mali instrument sa usnim duvanjem od 15 jezicaka sa razlicite tonove.Mladi Bushman je svoj talenat nasledio od oca Johana Davida Bushmana /1775-1852 / izuzetnog majstora za izradu muzickih instrumenata, koji je izmedju ostalog izradio instrumente "AEOLIDIKON" i " TERPODION" Fridrih je radio u radionici muzickih instrumenata sa ocem kada je imao samo 11 godina, a sa 15 god. je uspeshno radio u Berlinu na izradu i remontu orgulja.Fridrih Bushman je otkrio da slobodni celicni jezicci mogu da stvaraju tonove ako su vezani smolom u jedinstveni blok i rasporedjeni u male drvene kanale.Sa tim saznanjem izradio je model i prototip takvih instrumenta i nazvao ga " AURA " Kristijan Fridrih Bushman je te iste 1821godine, registrovao prvi patent u Evropi za svoj novi muzicki instrument. Patent mu je priznat, iako je istovremeno na slicnom konceptu instrumenata radio Anton Hakel u Becu 1818godine.Hakel je svoj instrument nazvao "fisharmonium". Bushmanova tzv."AURA" mada je imala grub dizajn, omogucavala je stvaranje tonova u hromackoj muzickoj skali duvanjem vazduha iz usta sviraca.Po osnovnom konceptu ovaj instrument nesumljivo bio je veoma slican danashnjim usnim orguljama ili usnoj harmonici. Kristijan Bushman je dao opis svog instrumenta 1828god. u pismu koje je uputio bratu Edvardu. Opisao ga je kao pogodnog za melodisko sviranje i istovremeno kao instrument tipa "terpodion". Izmedju ostalog u tom pismu on pishe: "Novi instrument je stvarno neverovatan. U celosti iznosi cetiri inca u precniku...ali mi daje 21notu, koje mogu postici bez tastature,harmoniju od 6 tonova i mogucnost da drzim notu koliko god dugo zelim". Bushman je dalje eksperimentisao i dodao instrumentu meh, radi laksheg stvaranja konstantne vazdushne struje, prilagodjavao ga efikasnijem rukovanju i postizanju punijih i glasnih tonova. Kao rezultat njegovog daljeg istrazivanja,konstruirao je novi instrument naredne 1822god. sa mehom koji se rucno otvarao i zatvarao, sa tastaturom i dugmadima, dodatim poklopcima za poboljshanje vazdushne kompresije i sa zaptivenim klapnama pri oscilacijama jezicka. Ovaj instrument bio je, ustvari, "rucna aeolina" /hand-aeoline/ Prema konstrukciji ovog instrumenta i tehnickom reshenju, moze se realno oceniti da je to prvi i pravi prototip harmonike. Taj instrument Bushman je nazvao " koncertina" /konzertina/.
    KONCERTINA Bushmanov instrument, koji je on nazvao "koncertina", koristio je kasnije Carls Vitson /1802-1875/ pri stvaranju svog patenta za "SINFONIJUM" 1825godine u Londonu. Sinfonijum je instrument predhodnik engleskom sistemu koncertine, koga je takodje konstruisao cuveni Carls Vitson.On je svojim radom omogucio razvoj jedne posebne grupe i danas popularnih instrumenata iz familije harmonika, koja je nazvana opshtim imenom KONCERTINA. Carls Vitson je u cetrnaestoj godini ushao u fabriku muzickih instrumenata svoga strica, i vec tri godine kasnije radio je kao prodavac inctrumenata u radnji svog oca.Muzicki instrumenti su ga fascinirali i on je poceo krajnje ozbiljno da ih izucava. Carls Vitson je u Engleskoj patentirao svoju koncertinu 1829god. i naredne 1830god. izradio njen prvi model. Uspostavio je polazne standardne karakteristike ovog instrumenta, i to shestostrani geometriski oblik i 48 dugmadi. Dao je veliki doprinos razvoju prstometa za sviranje na tzv. engleskom sistemu koncertine. Nastavio je sa radom i kontinualno je unapredjivao koncertinu narednih nekoliko decenija. Nastale su razlicite verzije i tipovi instrumenata, da bi cak konstruisao jedan model na koji je dodao klavirsku tastaturu.Buson je to nazvao "organ akordion".Taj instrument je 1859 godine imao raspon tonova od tri oktave i tastaturu sa dirkama.Od 1850 god. pocela je proizvodnja koncertine Carlsa Vitsona u verzijama tenor, bariton i bas.Najverovatnije je razvoj i popularnost ove Vitsonove koncertine, koja je postala poznata kao engleska koncertina, usporio prihvatanje harmonika klavirskog tipa od strane izvodjaca i muzicara u Engleskoj sve do 20 veka. Rad na razvoju koncertine odveo je Carlsa Vitsona u oblast naucnih istrazivanja, tako da je on postao jedan od najvecih i najpoznatijih naucnika svog vremena u oblasti akustike, fizike i elektrotehnike. Iako je imao samo 21 godinu, u januaru 1824godine objavio je znacajan naucni rad u oblasti teorije muzike pod naslovom "Harmonik dijagram" (The Harmonic Diagram). To je bio njegov pocetak plodnog naucnoistrazivackog i stvaralackog rada u oblasti muzike, kojim se bavio uporedo sa drugim naucnim aktivnostima.
    AKORDION Pocetni dizajn "rucne aeoline" Fridriha Bushmana doziveo je vremenom mnogo promena i konstrukcionih unapredjenja. Kao rezultat stalnog usavrshavanja nastajali su novi pronalasci. Tako je cudnovati Belcija jermenskog porekla, Kiril Demijan /1772-1847/ doshao do senzacionalnog reshenja i patentirao harmoniku, "AKORDION" u Parizu 06 maja 1829godine. Iako je to bio mali instrument sa mogucnoshcu stvaranja tonova u rasponu od dve oktave, bio je od izuzetnog znacaja za dalji razvoj harmonike. Demijan je u svom modelu imao bas akorde ( po kojima je i dao ime instrumentu ) i registre, shto je zacudjujuca inventivnost i vizionarstvo za to vreme. Pri pritisku na jedno dugme , njegova harmonika mogla je da svira tonove istovremenim oscilovanjem jednog ili pak cetiri jezicka ( tri jezicka su mogla da budu bez tona blokadom vazdushnog strujanja kao pobude uz pomoc registra ). Kiril Demijan je proizvodio harmonike u Becu u sopstvenoj radionici sa svoja cetiri sina, od kojih su Gvido (Gwidoe) i Karl (Karl) bili posebno talentovani instrument-majstori. Osnovali su zajednicku porodicnu firmu u Becu, koju su nazvali " C. Demian& Sons" i dugo godina proizvodili harmonike, koje su izvozili u vishe zemalja sveta. Zahvaljujuci najvishe njima, Bec je bio svecki centar razvoja i proizvodnje harmonika u to vreme. Poseban doprinos razvoju harmonike, kao instrumenta koji je tada imao koncepciju samo sa fiksnim akordima na basu, pored Kirila Demijana, dao je Francuz Pjer Monishon (Pierre Monichon), koji je prvi uocio ovaj nedostatak i shvatio potrebu razvoja slobodnog bas sistema ( free bass) ili melodiskog basa na harmonici kako bi se proshirile njene muzicke mogucnosti. Istrazivanjima na razvoju i unapredjenju harmonike bavilo se vishe istrazivaca i konstruktora istovremeno, radeci nezavisno jedan od drugog. Tako je instrument-majstor Rihter ( Richter ) u Bohemiji ( pokraini danashnje Ceshke, koja se tako zvala u vreme protektorata Nemacke na tom prostoru ) najvishe radio na usavrshavanju dizajna harmonike u prvoj konceptualnoj razvojnoj fazi. Razvio je jednu verziju instrumenta 1826godine, koji je imao 10 kanala i 20 celicnih jezicaka, sa odvojenim duvanjem i oscilovanjem jezicaka u plocicama rasporedjenim na obe strane drvenog grebena od kedrovine. rihterova poboljshanja bila su usmerena na korishcenje dijatonske skale i njegova reshenja su postala standardna tonska konfiguracija, koja je primenjena na instrumentu koji su evropljani kasnije nazvali usna harmonika.
    POCETNI RAZVOJ I USAVRSHAVANJE HARMONIKE Patenti Bushmana i Demijana otvorili su shiroki razvojni put do moderne harmonike kakvu danas imamo. Tako su 1830 godine u Belgiji Carls Bufet ( Charles Buffet) i u Francuskoj Furno (Fourneax) i Buson (Busson), proizvodili harmonike sa 10 do 12 dugmadi u primu i dva dugmeta na basu. Demijan je takodje proizvodio instrumente koje je nazvao "rucna harmonika" (handharmonica). Adolf Miler (Adolph Muller) je 1835godine proizvodio 6 varijanti dijatonskih harmonika, sa kljucem: C, D ili G. Ali izgleda da pored svega popularnost harmonike nije rasla sve do 1850godine, kada je krenuo njen intezivni razvoj. Do tada su bile popularne druge grupe instrumenata koji funkcionishu na principu slobodnih jezicaka, a razvoj harmonike je relativno bio u zastoju.
    RAZVOJ SRODNIH INSTRUMENATA UZ RAZVOJ HARMONIKE Razvoj moderne harmonike odvijao se uz stalno usavrshavanje prvobitnih patentnih reshenja, kroz brojne varijante i proizvodnju srodnih instrumenata.Instrument koji je stvarao tonove za 4 oktave i sa tonskim registrima nazvan "HROMATINA",razvijao je u Bavarsoj G.Mirvald (G.Mirwald). Instrument " AUTOFON", patentiran je u Njujorku 1880god. " FLUTA POLKA",patentirana je 1851god. od strane Busona, i imala je dva reda slobodnih jezicaka. Leterne je 1854god. u Parizu patentirao slican instrument sa dva seta jezicaka sa pojacanjima, shto se kasnije pokazalo kao pravo reshenje za harmoniku. " FISHARMONIUM " je razvio A.Hakel u Becu, a kasnije je Bushman ovaj instrument kombinovao sa " TERPODIONOM " i za taj novi muzicki instrument dobio zlatnu medalju na izlozbi u Hamburgu 1838god. Realizovano je josh nekoliko varijanti i modifikacija drugih instrumenata od ovih pomenutih, koji su bili patentirani u drugoj polovini 19 veka, ukljucujuci i " PEDAL HARMONIKU ", koja je imala nozni sistem za stvaranje vazdushne struje.
    DIZAJN HARMONIKE KROZ ISTORIJU Najveci doprinos razvoju dizajna harmonike, kao muzickog instrumenta, dali su Austrijanci,Nemci,Francuzi i Italijani. Harmonika je vremenom menjala oblik u skladu sa tehnickim usavrshavanjem, zahtevima izvodjaca, ali i u skladu sa estetckim trendovima vremena u kome se razvijala i u skladu sa stilovima regiona gde je bila popularna. Sam dizajn i estetika harmonike je i do danas ostao vazan parametar u opredeljenju izvodjaca za koji tip i kakav izgled harmonike se odlucuju. Svi vrhunski proizvodjaci harmonika se trude da razviju svoj autenticni dizajn i da ga zadrze shto duze, radi tradicije i prepoznatljivosti, samo sa izvesnim modifikacijama detalja. Interesantno je da fabrika PAOLO SOPRANI od 1928 godine ima svoj osnovni prepoznatljiv dizajn, koji je zadrzala vishe od 50 narednih godina u proizvodnji harmonika. Cak je i svoj autenticni dekorativni motiv na deklu iz tog vremena zadrzala sve vreme proizvodnje harmonika.
    Dizajn harmonika se intezivno usavrshavao pocevshi od 1850god. kada je definisan pocetni funkcionalni oblik, pa sve do 1953god. kada je harmonika moderno dizajnirana u svom danashnjem osnovnom obliku. U tom dugom vremenskom periodu istrazivanja i prilagodjavanja slozenim zahtevima muzicara, od skoro jednog veka, moze se slobodno reci da je ostvareno skoro potpuno savrshenstvo svakog detalja na harmonici. I danas postoje harmonike koje sviraju u profesionalnom rezimu korishcenja po trideset ili cetrdeset godina, koje su izuzetnog muzickog kvaliteta, a koje nisu sa aspekta dizajna ni manje zastarele.
    Kod najnovijih modela i tipova harmonika, dizajn se zasniva na visokom kvaliteta materijala, visokom stepenu finalne obrade spoljashnih povrshina, na ukrasnim i dekorativnim detaljima, kombinacijama boja korpusa, dugmadi i meha, obliku tastatura registra,motivu dekla, opremi i nizu drugih detalja. Dizajneri harmonike decenijama istrazuju sklad osnovnih dimenzionih karakteristika: visine, shirine i dubine instrumenta, velicine meha, polozaja nosaca tastature, radiusa zaobljenja ivica i uglova na korpusu, kako bi doshli do najboljeg reshenja.
    Modela harmonika, koji su nastali u periodu od 1850 do 1935 godine u raznim zemljama sveta i koje su proizvele poznate radionice iz tog vremena.Neka od tih imena su i danas poznata, ali ne kao imena radionica vec kao imena velikih fabrika harmonika.Sve do 1910godine,harmonike su uglavnom nepoznatih proizvodjaca iz Francuske, Austrije i Nemacke koji su tragali za najboljim reshenjma, da bi se kasnije pojavili savremeni modeli tog vremena Dalapea, Lanke, Kooperative, brace Ludvig, Honera, Borsinija,Paolo Sopranija, Pancotija, Kujavskog, Skandalija i drugih.
    Ocigledno je da su harmonike dobile svoj konacni izgled i dizajn u odnosu na funkcionalne karakteristike, a optimalnu velicinu i minimalnu tezinu primenom kvalitetnih i lakih materijala. Komponente koje se ugradjuju imaju veoma dug vek trajanja, bez obzira shto je harmonika konstrukciski tako razvijena da deluje kao veoma osetljiv uredjaj koji zahteva nezno i pazljivo rukovanje i perfektno odrzavanje.
    ZNACAJNE LICNOSTI U ISTORIJI RAZVOJA HARMONIKE Harmonika se od samog pocetka pa do danas proizvodi prvenstveno tehnologijom rucne izrade.Kada se govori o industriskoj proizvodnji harmonika, tu se misli o maloseriskoj proizvodnji pojedinih delova i ugradbenih komponenta, primenom specijalizovanih alata i tehnologija. Takva ozbiljnija industriska proizvodnja harmonika pocinje u drugoj polovini 19 tog veka i to najceshce u okviru porodicnih delatnosti. Mnoga od tih prvih porodicnih imena u proizvodnji harmonika su poznata i danas. Industrisku proizvodnju celicnih jezicaka, za stvaranje tonova oscilovanjem, osvojio je Matias Honer ( Matthijas Hohner ) u svojoj fabrici harmonika u Trosingenu u Nemackoj 1857godine. Paolo Soprani pocinje proizvodnju harmonika 1872godine u Kastelfidardu, malom italijanskom gradu nedaleko od Ankone, a Mariano Dalape (Mariano Dallape) u Stradeli kraj Pavije, juzno od Milana, 1876god. takodje u Italiji. Ova tri imena predstavljaju licnosti od epohalnog znacaja za istoriju razvoja i proizvodnju harmonika u svetu.

  3. #3
    Moderator

    Status
    Offline
    Clan od:
    24.11.2011
    Lokacija:
    Beograd,Srbija
    Poruke:
    181
    Hvala za Post
    Thanks (Zahvalio se)
    1
    Thanks (Zahvalili se)
    3
    Downloads
    18
    Uploads
    6
    MATIJAS HONER Trend razvoja i proizvodnje harmonika od 1857 godine,dramaticno se menja,kada je mladi sajdjija Matijas Honer (Matthijas Hohner /1833-1902/ ) poceo profesionalno da proizvodi usne harmonike u Trosingenu u Nemackoj. Matias Honer nije imao muzicki talenat i tehnicku inventivnost za muzicke instrumente, kao shto su imali Dalape i Soprani, ali je umeo da okupi ljude sa tehnickim znanjem i majstorskim iskustvom, i da ih preduzetnicki organizuje. Bio je nesumljivo najveci biznismen u oblasti muzickih instrumenata svoga vremena. U svojoj kuci, uz pomoc svoje porodice i nekolicine radnika,proizvodio je 650 instrumenata godishnje. Ubrzo je potom povecao broj radnika i razavio masovnu proizvodnju. Shvatanje marketinga mladog Honera pokazalo se presudnim u plasmanu i razvoju harmonika, tako da je svojim proizvodnim stilom i imenom prekrio vrlo brzo ukupno svetsko trzishte. I danas firma Honer (Hohner AG ) uspeshno posluje u Trosingenu u Nemackoj.
    Preneo je harmoniku u Severnu Ameriku 1862godine, i taj potez mu je doneo status vodeceg proizvodjaca harmonika u svetu. Honer je proizvodio 1887godine vishe od 1.000.000 usnih harmonika godishnje. To je bilo fantasticno.Zahvaljujuci Matijasu Honeru, Trosingen je postao industriski, obrazovni, koncertni i umetnicki centar ljubitelja harmonike u Evropi.Na svetskoj izlozbi harmonika u Cikagu 1903godine,Honer je dobio zlatnu medalju. Danas firma Honer proizvodi vishe od 90 razlicitih modela harmonika,sa razlicitim dizajnom,stilovima i reshenjima koji omogucuju izvodjacima slobodu izraza u svim vrstama muzike,od klasike do djeza,bluza,kantri-roka i sve do tradicionalne narodne muzike ljudi shirom sveta.
    PAOLO SOPRANI Jedne kishne jeseni,nepoznati covek,skitnica,putovao je iz Austrije do italijanskog grada Lorete, noseci sa sobom malu harmoniku. Zastao je da prenoci na jednoj fami,koja je bila vlasnishtvo bogatog farmera Antonija Sopranija (Antonio Soprani). Farmerova deca bila su ocarana videvshi harmoniku, a posebno njegov najstariji sin. On je molio oca da ucini sve shto moze te veceri i ubedi iznenadnog gosta da proda harmoniku. Tako je decak dobio cudnovati instrument, koji ga je fascinirao. Decak se zvao Paolo Soprani/1844-1918/. Sve ostalo shto ce se u buducnosti deshavalo sa ovim decakom postalo je istorija razvoja harmonike.
    Harmonika,cudan predmet,pokrenuo je znatizelju mladog Paola Sopranija, koji je otvorio instrument, analizirao njegovu funkcionalnost i napravio drugi po ugledu na njega. Sva inventivnost, kreativnost,upornost, osecaj za dizajn i redak muzicki talenat Paola Sopranija usmeren je na stalni razvoj i usavrshavanje harmonike.
    Najpre je Paolo Soprani otvorio jednu malu prirucnu labaratoriju, gde je ispitivao i doterivao muzicke finese i melodiske karakteristike harmonike, da bi ubrzo poceo sopstvenu proizvodnju u blizini Loreta. On je pionir i zacetnik labaratoriskog istrazivanja i tonskog koncipiranja harmonike kao instrumenta.Pored toga, Palo Soprani je osnivac mocne italijanske industrije za proizvodnju harmonika, koja je pocela sa razvojem 1863godine.Te godine je Paolo Soprani otvorio prvu radionicu za proizvodnju harmonika u Kastelfidardu kraj Ankone u Italiji.U ovoj radionici je 1897 godine proizveo svoju prvu klavirsku harmoniku koju je i nazvao "harmonika". Nju su napravila dva talentovana majstora Matija Beraldi (Mattia Beraldi) i Rajmondo Pjatanezi (Raimondo Piatanesi), koji su u narednih 60 godina ugradjivali svoju kreativnost i inventivnost u nove modele harmonika. Fabrika Paolo Sopranija danas ne postoji i ne proizvodi harmonike pod tim imenom. Vlasnicke transformacije kapitala dovele su do udruzivanja manjih fabrika, deljenja velikih na manje, ili pak do otvaranja niza novih fabrika harmonika u Kastelfidardu. U tim transformacionim procesima,fabrika Paolo Sopranija je bila nosilac tehnologija i tehnickog znanja za nekoliko novih proizvodjaca harmonika koji i danas uspeshno posluju.Od nekadashnje fabrike harmonika Paolo Sopranija, ostao je prelepi gradjevinski objekat u Kastelfidardu, koji i danas pleni trajnom arhitektonskom lepotom.
    Turisti i znatizeljni prolaznici i posetioci regiona Ankone i Kastelfidarda, kao i katolicki vernici koji dolaze na tradicionalno hodocashce do Sanktuarija i "Crne Madone", kao i svi ljubitelji harmonike koje prolaze pored Loreta, imaju prijatnu mogucnost da se zaustave kod kuce na imanju Antonija Sopranija. Na mestu gde se iznenada jedne veceri pre 160 godina,pojavio skitnica sa fascinantnim instrumentom, mogu da se osete duh stvaralashtva harmonike,blize upoznajuci zivot i delo legendarnog Paola Sopranija.
    Rodjeni izmedju istorije i legende Mariano Dalape i Paolo Soprani ziveli su u isto vreme u Italiji. Bili su savremenici,ali shto je zacudjujuce nisu se licno poznavali i nikada se nisu sreli.Obojica su imali potpuno istu intuiciju kako za razvoj harmonika muzickih instrumenata veoma slozene konstrukcije,tako i za njihovu industrisku proizvodnju. Obojica su svoje prve ideje razvijali kroz unapredjenje i razradu patenta Beclije Kirila Demijana.Dalape i Soprani su stalnim usavrshavanjem harmonika dobijali nove inspiracije i vrlo uspeshno koristili znanja i iskustva od drugih inventivnih stvaralaca u izradi muzickih instrumenata sa svih prostora sveta i zahvaljujuci tome izashli su na pravi i dugo zeljeni pravac razvoja i dizajna modernih harmonika kakve danas postoje.
    MARIANO DALAPE (Mariano Dallape) rodjen je 1846godine u selu Kavedine kraj Brusina u severnoj Italiji u pokrajini Trentino.Trentino je u to vreme bio deo austriskog juznog Tirola i krenuo na jug u Italiju,trazaci svoju zivitnu srecu, kao i mnogi drugi mladi ljudi iz tih krajeva u to vreme. Nashao je posao na obalama Sredozemnog mora, u Djenovi, u vreme izgradnje velike luke, da radi kao magacioner u skladishtu eksploziva. Vredno je radio, sve dok jednog kobnog dana nije doshlo do eksplozije,koja mu je odnela nogu.Nazalost,tako hrom bio je nesposoban za radi na fizickim poslovima i vlasnik skladishta ga je otpustio.Mariano Dalape nije imao mnogo izbora,vec da se vrati u rodni Trentino i tu medju svojima nadje neki odgovarajuci posao,kojim bi se ubuduce bavio.
    Medjutim put povratka u rodni kraj bio je dug i tezak. Trebalo je novca za prevoz,hranu i prenocishte,koga Mariano nije imao.Srecom,sa sobom je nosio jednu staru austrisku harmoniku, uradjenu u Tirolu po ugledu na cudnovati Demijanov instrument,koju je veoma uspeshno i veshto svirao.Ona mu je omogucila da zaradi neshto novca, svirajuci za prolaznike na trgovima gradova kroz koje je prolazio putujuci prema zavicaju.Kada je stigao do Stradele,harmonika je prestala da svira,jer su se neki unutrashnji metalni delovi,za njega tada potpuno nepoznati,polomili.Harmonika je najednom postala neupotrebljiva.Mariano se nije obeshrabrio:rastavio je harmoniku,video njenu konstrukciju,pogledao polomljene delove i poceo da ih popravlja.Uspeo je da uradi popravku tako dobro, da je dobio skoro nov instrument,sa preciznijim mehanickim delovima,koji je stvarao prijatnije tonove od onih koji su bili pre popravke.Ali on nije bio zadovoljan na time shto je tada postigao. Tokom popravke,dobio je neke nove ideje i osmislio reshenja,pa je odlucio da ih realizuje tokom svog rada na poboljshanju harmonike.
    Mariano Dalape je imao veoma visoku inventivnost i konstruktorski talenat,pored svoje visoke muzicke obdarenosti.On je realizovao svje ideje i tako dizajnirao potpuno novi instrumenat sa pravim bogatstvom tonova,koji je bio mnogo bolji od stare austrijske harmonike.Rezultat tada nepoznatog Mariana Dalapea u Stradeli bio je senzacionalan i njegov uspeh je postao poznat shirom sveta.Postao je legenda.O njemu pishe u italijanskoj muzickoj enciklopediji,u poglavlju"harmonika" i sledece:..."kljucna licnost koja je uspela kroz seriju briljantnih inovacija da promeni arhaicnu harmoniku i kompletniju i kompleksniju dijatonsku harmoniku, rodjena je u Trentinu i odrasla u Stradeli. Njegovo ime je Mariano Dalape".
    Mariano Dalape ostao je da zivi u Srtadeli,i tu poceo proizvodnju harmonika stvarajuci svoju kompaniju. Kompanija je od osnivanja 1876godine pa sve do danas uvek pripadala porodici Dalape.Mariana je nasledio njegov sin Onorato, koji je takodje bio izuzetno talentovan, ali je umro veoma mlad 1928godine,iste godine kad i otac Mariano.Posao je preuzeo Djuzepe (Giuseppe) sin Marianovog brata, koji je doprineo da se ime firme dalje afirmishe shirom sveta. Od 1969 godine kompanijom upravljaju njegova tri sina Mariano ,Fabio i Amleto, koji je danas generalni direktor fabrike Mariano Dallape & Figlio u Stradeli.
    OSNOVNE VRSTE I TIPOVI HARMONIKA Postoji vishe vrsta i mnogo tipova harmonika,sa razlicitim stilovima prilagodjenim notnim sistemima, sa razlicitim rasporedima na tastaturi sa dirkama i dugmadima i sa razlicitim sistemima basova. Uzimajuci u obzir sve tehnicke aspekte instrumenata, moze se napraviti osnovna podela prema vrstama harmonika, na: dijatonske harmonike
    koncertne
    klavirske harmonike i
    harmonike dugmetare
    DIJATONSKE HARMONIKE Prve harmonike koje su nastale bile su dijatonske.Dobile su naziv po tonskom sistemu i karakteristicne su po dva razlicita tona koja nastaju pritiskom na isto dugme,pri promeni smera kretanja vazduha " u meh " ili " iz meha " i njegovog strujanja u slobodne jezicke. Izradjuju se sa jednim redom od 10 dugmadi za desnu ruku, pa do najceshce sa 3 reda.Smer vazduha " u meh " stvara akord prvog stupnja ( tonicni ), a smer vazduha " iz meha " stvara akord petog stupnja ( dominantni ). Da bi se upravljalo kretanjem meha pri izvodjenju melodije, koristi se dugme na levoj strani harmonike, koje sluzi za otvaranje vazdushne komore i ispushtanje vazduha. Pritiskom palca leve ruke na ovo dugme, moze se meh dovesti u odgovoravajuci polozaj za kretanje u jednu ili drugu stranu. Pri sviranju na dijatonskim harmonikama, nastaju teshkoce u slucaju kada se nadju prsti desne ruke i prsti leve ruke na dva dugmeta, pri cemu je za naredni ton na istom dugmetu na desnoj strani potrebno kretanje meha u jednu stranu, a za naredni ton na istom dugmetu na basu,potrebno kretanje meha u suprotnu stranu.Zbog toga se odabrane melodije mogu izvoditi na dijatonskim harmonikama. To predstavlja znacajno ogranicenje za ovu vrstu harmonika.
    Dijatonske harmonike se cesto koriste za izvodjenje folk melodija u muzickim grupama, zbog svog lepog muzickog zvuka i prihvatljiva cene instrumenta.Zbog toga su dijatonske harmonike dosta popularne u svetu. Raspored tonova na tastaturi postavljen je prema istovetnom standardu kao kod usne harmonike.
    JEDNOREDNA DIJATONSKA HARMONIKA Jednoredni tip harmonike, cesto se naziva " melodion ",poznat je u svetu kao " nemacki stil harmonike ". Ova harmonika ima mogucnost stvaranja 20 razlicitih tonova u zavisnosti od smera kretanja vazduha " u meh " ili " iz meha ". Ima dva, cetiri ili shest dijatonskih bas dugmadi, koja daju isto toliko bas tonova i bas akorda.
    ORGANETO Dijatonska harmonika "organeto" je najpre izradjena u Italiji. Ima 24 dugmeta za desnu ruku i 12 dugmadi na basu. Najvecu popularnost imaju tipovi sa dva dugmeta na basu i jednim redom sa 10 dugmadi za desnu ruku u primu. Drugi red sa 3 ili 4 dugmeta sluzi za proshirenje tehnickih mogucnosti primene razlicitih prstometa. Izradjuje se sa po tri slobodna jezicka za jedan ton, pri cemu su dva u srednjem setu za tonsko pojacanje, a treci za narednu vishu oktavu.
    DVOREDNA DIJATONSKA HARMONIKA Dvoredna dujatonska harmonika je verzija nastala razlicitim modifikacijama dijatonskih harmonika. To je instrument slican melodionu i organetu, uz dodatak jednog reda dugmadi za dijatonske tonove na desnoj strani. Taj dodatni red moze biti za polovinu tona vishi u odnosu na prvi red ( skala H i C ) ili cetvrti iznad prvog reda ( skala G i C ). Tonovi mogu biti u razlicitim kljucevima. Ako se izvodi sa dijatonskim polutonovima, moze se izvesti svaki ton u hromackoj skali.
    ITALIJANSKA DIJATONSKA HARMONIKA Italijanska dijatonska harmonika ima dva reda dugmadi u primu, gde je drugi red za kvartu ( cetiri tona ) iznad prvog reda. Cesto se dodaje i parcijalni / Dodatni, dopunski red koji sluzi za usavrshavanje prstometa i omogucije razvoj tehnike sviranja slozenijih kompozicija / treci red sa 5 ili 6 dugmadi, za sporedno korishcenje. Pritiskom na dugme u drugom redu postize se isti ton bez obzira na smer kretanja vazduha " u meh " ili " iz meha".
    TROREDNA DIJATONSKA HARMONIKA Troredna dijatonska harmonika sastoji se od dva reda dugmadi za dijatonski sistem tonova i treceg reda polutonova, povishenih u odnosu na osnovni red ( sada srednji red), ili pak ako postoji cetvtrti red, povishenih u odnosu na drugi red. Bas troredne dijatonske harmonike izvodi se u varijantama uglavnom do 12 tonova. Smer vazduha " u meh " stvara akord prvog stupnja ( tonicki ), a smer vazduha " iz meha " stvara akord petog stupnja ( dominantni ).
    Ima varijanti trorednih dijatonskih harmonika sa dodatnim jednim ili dva reda dugmadi za dijatonske tonove, koja su rasporedjana po istom principu.
    HELIKON HARMONIKA Helikon harmonika je dobila ime posle helikon tube, kroz evoluciju koja je zapocela od starog instrumenta horn trumpete. Ova harmonika ima takozvane helikon bas jezicke, koji daju specifican " tuba " zvuk bas tonova. Ovakav zvuk nastaje zbog toga shto su helion bas jezicci dosta duzi i shiri od standardnih bas jezicaka. Mogu biti i do jedan inc duzi od normalne duzine bas jezicaka. Helikon harmonika ima na basu tonove slicne tonovima tube. Jaki helikon jezicci se ugradjuju u duraluminijumske plocice. Ovakvi tonovi su prvi put primenjeni u " shtaerskoj dijatonskoj harmonici " a danas se ugradjuju i u nekim klavirskim harmonikama.
    SHEND HARMONIKA Shend harmoniku razvio je shkotski harmonikash Djimi Shend ( Jimmy Shand ). Ona je sa tri reda dugmadi za desnu ruku, 96 dugmadi na basu, standardnog bas sistema na levu ruku. Na desnoj strani shend harmonike je dijatonski sistem, sa promenom tonova pritiskom na isto dugme, u zavisnosti smera kretana meha. Na strani basa nije primenjen ovakav koncept i tonovi se ne menjaju promenom smera kretanja meha.
    KONCERTINE Koncertina je muzicki instrument iz familije instrumenta sa slobodnim jezickom.Moze se reci da je to jedna specijalna vrsta harmonika. Koncertina ima karakteristican i prepoznatljiv prizmaticni geometriski oblik sa vishe strana. Ima od cetiri do dvanaest strana, u zavisnosti tipa instrumenta. Koncertine imaju dve tastature, na levoj i desnoj strani instrumenta, koje su povezane mehom. Leva i desna strana instrumenta su pokretne i sva dugmad na tastaturi stvaraju pojedinacne tonove. Broj tonova i sistema je razlicit, tako da jedan muzicar ne moze da svira na svakoj koncertini bez dodatnog vezbanja prstometa karakteristicnog za odredjen sistem. Obe strane instrumenta imaju mesto za prst palac, kojim se instrument drzi naslonjen na kolena, ako izvodjac svira u sedecem stavu. Sa kompaktnom velicinom i malo tezinom sviraci se mogu lako kretati i praviti pokrete pri sviranju, kojim se postizu dodatni vizuelni efekti. Zbog toga su koncertine veoma popularne u varijetetskoj muzici.

  4. #4
    Moderator

    Status
    Offline
    Clan od:
    24.11.2011
    Lokacija:
    Beograd,Srbija
    Poruke:
    181
    Hvala za Post
    Thanks (Zahvalio se)
    1
    Thanks (Zahvalili se)
    3
    Downloads
    18
    Uploads
    6
    ENGLESKA KONCERTINA Englesku koncertinu kreirao je 1830 godine Carls Vitston ( Charls Wheatsone ). Ona ima heksagonalni ili oktogonalni osnovni oblik. Ima cetiri paralelna reda dugmadi i drzi se pomocu palca i malog prsta na obe strane instrumenta.Bariton i bas engleske koncertine cesto moze biti od velike pomoci vecini instrumenata pri izvodjenju melodija.
    Dva centralna reda dugmadi na obe strane instrumenta su za C-dur lestvicu, a pomocni redovi rasporedjeni su izmedju i izvan centralnih redova.Skala se izvodi alternativno izmedju leve i desne ruke. Ne postoji standarizovani prstomet. Pri sviranju na engleskoj kocertini svaki izvodjac ima svoju tehniku i svoj prstomet, koji varira od izvodjaca do izvodjaca u veoma shirokom spektaru razlicitih mogucnosti.
    Originalni zvuk engleske koncertine prikladan je za violinske melodije i veoma dobar za izvodjenje legata.
    Engleska koncertina ima 48 dugmadi, koja omogucuju izvodjenje tonova u rasponu 3 1/2 oktave. Posebni modeli imaju 56 dugmadi, sa dodatnih 8 dugmadi koja omogucuju stvaranje tonova na pocetku ili na kraju skale. Engleska koncertina je veoma popularan instrument u Engleskoj i zemljama u kojima je postojao engleski kolonijalni uticaj.
    NEMACKA KONCERTINA Nemacku koncertinu razvio je 1834godine Karl Fridrih Ulig (Carl Friederich Uhlig / 1789-1874 / ), i njena glavna razlika u odnosu na englesku koncertinu, je u geometriskom obliku. To je instrument kvadratnog ili blago naglashenog pravougaonog oblika. Nemacka koncertina je zasnovana na dijatonskom muzickom sistemu, sa po tri reda dugmadi koja su postavljena na obe strane instrumenta.
    Ulig je bio profesionalni muzicar, i to klarinetista. Prilikom jednog putovanja u Bec, video je harmoniku koju su tada proizvodili becki majstori.Kada se vratio u svoj rodni grad Kemnic ( Chemniz ), konstruisao je na bazi harmonike instrument kvadratnog oblika, nemacku koncertinu. Zbog toga se ona cesto naziva i " kemnicer " (chemnizer), po imenu ovog nemackog grada.
    Za svoje koncertine Ulig je dobio zlatnu medalju na izlozbi muzickih instrumenta 1854 godine u Minhenu. Dobro je svirao i bio jedan od prvih izvodjaca na koncertini. Tako je Karl Fridrih Ulig stao u red istaknutih konstruktora nemacke koncertine i znamenitih licnosti u istoriji razvoja muzickih instrumenata na principu stvaranja tonova oscilacijom slobodnih jezicaka.
    ANGLO NEMACKA KOCERTINA Anglo-nemacka koncertina veoma je popularna, kao i engleska koncertina.Oko 1850 godine Djordj Djons (George Jones) tehnicki je ujedinio englesku i nemacku koncertinu i tako nastalu novu verziju instrumenata nazvao anglo- nemacka koncertina. Na postojeci oblik engleske koncertine on je ugradio tonski sistem nemacke koncertine, a takodje dodao dugmad u ekstra redovima. Ekstra redovi anglo-nemacke koncertine imaju istu ulogu kao i pomocni redovi na instrumentima hromatskog tipa.
    Najceshce se primenjuje tonski sistem C/G, pri cemu dugme u spoljashnjem redu ostvaruje ton C , a dugme u unutrashnjem redu atvara ton G . Razliciti tipovi anglo-nemacke koncertine su bazirani na razlicitom broju dugmadi. Dva reda imaju 20 dugmadi, i u svakom redu jedan isti ton moze se izvesti pritiskom na dva dugmeta. Treci red ima 40 dugmadi i konfigurisan je tako da dodatno omogucava izvodjacu da na tom spoljashnjem pomocnom redu izvede tonove sa osnovnih redova, samo na drugim dugmadima. Takvo reshenje doprinosi razvoju razlicitih prstometa.
    BANDONEON Bandoneon je instrument zasnovan na nemackoj koncertini, i dobio je naziv po imenu konstruktora Hajnriha Banda ( Heinrich Band ). Band je konstruisao instrument bandoneon 1846godine u Krefildu u Nemackoj. Korishcenjem 72 (ili vishe dugmadi),bandoneon ostrvaruje veci raspon tonova od nemacke koncertine, prekrivajuci 4 1/2 oktave, pomocu nekoliko razlicitih rasporeda dugmadi na tastaturi. Bandoneon se izradjuje u dijatonskom ili hromatskom konceptu tonskog sistema. Veoma je popularan ne samo u Nemackoj, vec i u Juznoj Americi i Argentini, gde se koristi najvishe u tango orkestrima . Iako je konstruisan dosta davno,bandoneon postaje u poslednje vreme sve popularniji kod izvodjaca u Evropi i drugim krajevima sveta.
    DUET KONCERTINA Duet koncertina je instrument na kome je primenjen takav tonski sistem u kome izvodjaci mogu da sviraju melodiju desnom rukom i ostvaruju pratnju levom rukom ( kao na standard basu harmonike ). Ima nekoliko tipova duet koncertina i nekoliko sistema rasporeda dugmadi, ali u osnovi instrumenta je koncept da osnovno izvodjenje kompozicije u primu ima akordsku pratnju na basu.
    KLAVIRSKE HARMONIKE Klavirsku tastaturu prvi je ugradio na harmoniku francuz Buton ( Bouton )u Parizu 1852 godine. Po klavirskoj tastaturi nazvana je vrsta harmonika,klavirske harmonike. Sve do 20 veka,klavirske harmonike nisu imale izrazenu razvojnu ekspanziju i nisu privlacile posebnu paznju izvodjaca.Tek negde od 1910 godine klavirska harmonika postaje predmet veceg interesovanja konstruktora instrumenata, a od 1920 godine njena popularnost raste i medju izvodjacima. Tada je uveden u shiroku primenu na harmonikama jedinstveni standardizovani raspored dirki na tastaturi, nazvan klavijatura, koji se zadrzao sve do danas.
    Uvodjenjem standardizovanog rasporeda dugmadi na basu, takozvanog " stradela bas sistema ", klavirska harmonika postaje prva standardizovana univerzalna harmonika na svetu.To znaci da izvodjac sa znanjem sviranja na klavirskoj harmonici moze svirati bilo koju vrstu muzike ili menjati klavirske harmonike, bez promene stila i prstometa sviranja. Ovo ranije nije bilo moguce,jer je postojalo mnogo ralicitih koncepcija rasporeda dugmadi na tastaturi harmonika, sa razlicitim sistemima i individualnim prstometima sviranja.
    Klavirske harmonike izradjuju se u razlicitim velicinama i sa razlicitim kvalitetom, od najmanjih shkolskih modela sa 12 basova i 20 dirki, pa do najvecih profesionalnih harmonika sa 185 basova i 45 dirki.
    DUGMETARE HARMONIKE Harmonika dugmetara, u osnovnom dizajnu kakav danas postoji, koncepciski je kreirana tek 1850 godine, od strane F. Valtera ( F.Walter ). On je napravio dupli i inverzni raspored celicnih jezicaka (po ugledu na trorednu dijatonsku harmoniku), pri cemu je strvorena mogucnost da se realizuje jedan ton pritiskom na jedno dugme bez obzira na smer kretanje meha. Harmonika dugmetara naziva se u internacionalnoj muzickoj terminologiji i hromackom harmonikom, zbog toga shto ima mogucnost sviranja 46 tonova hromacke skale. Harmonika dugmetara uobicaeno se naziva hromacka harmonika na vishe sveckih jezika, nema dijatonski sistem tonova poput dijatonskih harmonika, ali verovatno ima najvishi nivo tonova iz cetvrte oktave,od svih vrsta harmonika. Danas postoje, kako male harmonike dugmetare sa 20 dugmadi u primu i 12 dugmadi na basu, tako i velike, moderne profesionalne harmonike dugmetare sa 6 redova dugmadi u primu i do 140 na basu.
    Tastature kod harmonika dugmetara imaju vishe razlicitih sistema rasporeda dugmadi. Na tastaturi moze biti izmedju 3 i 6 redova, uglavnom okruglih dugmadi ( umesto dugmadi mogu biti i dirke pravouganog oblika, mada je to veoma retko ).Prva tri reda su osnovni redovi, a cetvrti, peti i shesti red su pomocni. Pomocni redovi predstavljaju, ustvari, ponavljanje prva tri reda za ralicite tehnike prstometa. Najceshce su dva rasporeda dugmadi i to takozvani B i C sistem. B sistem je bolji za tehnicki komplikovano izvodjenje, a C sistem je pogodniji za sviranje akorda i izvodjenje melodiske muzike. Shesti red kod harmonike dugmetare, uglavnom B sistema, ugradjuje se ekskluzivno za nashe izvodjace i takva shestoredna harmonika specijalnog izvodjenja je poznata u svetu kao " srpska harmonika ".
    Bas sistem na harmonikama dugmetarama moze biti standardni stradela bas sistem, slobodan bas sistem ili konvertibilan izmedju ova dva, koji se josh naziva " konvertorski bas sistem ". Veliki broj kombinacija rasporeda dugmadi tastaturi i sistema na basu kod harmonika dugmetara, pored klasicnog dizajna, pruza mogucnost niza varijantnih reshenja i specijalnog izvodjenja instrumenta.
    SRPSKA HARMONIKA DUGMETARA "Srpska harmonika dugmetara" poznata je pod tim nazivom u opshtoj terminologiji harmonika,kao specijalni model harmonike koje se namenski proizvodi za Srbiju,Shumadiju,Bosnu i Republiku Srpsku.
    Nekada se takva harmonika nazivala "jugoslovenskog tipa", ali je naziv "srpska harmonika dugmetara" adekvatniji, zbog toga shto internacionalni naziv "hromatska harmonika" nije kod nas uobicajen, a naziv "harmonika sa dugmadima" nije precizan, jer sve vrste harmonika imaju dugmad. " Srpska harmonika dugmetara " je shestoredna harmonika B sistema, sa ravnom tastaturom, sa kabinom, najceshce cetvoroglasna u primu, a petoglasna na basu. Kod cetvoroglasnih harmonika, obocno su 2 glasa u primu i 2 glasa u kabini, ili pak 3 glasa u primu i 1 u kabini, sa 12 registara u primu i jedan dodatniim registrom pod bradom, sa 120 ili 140 basova i sa 5 ili 7 registara na basu.
    Srpski konstruktori harmonika, muzicari i izvodjaci dali su znacajan doprinos u kreiranju ove harmonike, prema kojoj imaju veliku naklonost. Cak, srpski izvodjaci klasicne muzike na harmonikama dugmetarama, opredeljuju se za petoredne harmonike, ali raspored B sistema, a ne za daleko rasprostranjenije u svetu petoredne harmonike dugmetare rasporeda C sistema.
    To je harmonika profesionalnog tipa, koja se ipak u Srbiji najvishe koristi u interpretacijama narodnih melodija,u narodnim orkestrima, ansamblima ali i kao solo muzicki instrument.
    HARMONIKA U SVETU U periodu od 1750 do 1850 godine pojavio se veliki broj iseljenika iz Evrope u drugim delovima sveta.Po nekim podacima, za tih sto godina, iselilo se cak preko 250 miliona ljudi, jer su u to vreme stanovnici industriskih regiona u Evropi jako osiromashili.Samo iz Nemacke u periodu od 1840-1913 godine, emigriralo je preko 6 miliona Nemaca bezeci od siromashtva. Mnogi su odlazili u Ameriku ocekujuci bolji i srecniji zivot, noseci sa sobom samo najnuznije stvari i one predmete koji ce ih emotivno i duhovno drzati u vezi sa rodnim krajem.To su bili i muzicki instrumenti, a najceshce harmonike. Posle izvesnog vremena, kada su instrumenti doneti iz zavicaja dotrajali, iseljenici pocinju da traze nove harmonike od starih proizvodjaca.Starih majstora vishe nije bilo, ali njihovi sinovi primaju porudjbine i zahteve iz celog sveta.To je pocetak razvoja biznisa u oblasti proizvodnje i plasmana harmonika iz Evrope u Ameriku i druge delove sveta.Obnavlja se staro znanje,primenjuju nova iskustva i proizvodjaci sticu jace poverenje kupaca na trzishtu.
    Ona stara, izvorna harmonika,sa dosta shuma u tonovima,koja je poneta iz rodnih kuca,stalnim usavrshavanjem evoluirala je u popularni muzicki instrument u novim drzavama.Zahvatila je ceo americki kontinent i osvojila prostor u raznim muzickim zanrovima,od cajun (vrsta popularnog narodnog plesa u severnoj Americi i Kanadi) ili zideko (narodna folklorna igra,veoma popularna u severnim delovima americkog kontinenta)do brazilskog ili argentinskog tanga na jugu.Bez obzira na prihvatanje nove kulture obicaja, nacina zivota, harmonika je doseljenike uvek podsecala na rodne krajeve.
    U skoro svakoj zemlji sveta svira se na harmonici.Ali postoje zemlje u kojima se harmonika posebno razvijala i zauzimala znacajno mesto u muzickoj kulturi naroda tih zemalja, a isto tako u njima se razvijala i industriska proizvodnja harmonika.Najznacajnije od tih zemalja su: Italija,Nemacka,Rusija,SAD i Kina.
    HARMONIKA I NJEN RAZVOJ U ITALIJI Danas je Italija nosilac privrednog razvoja i mocne industriske proizvodnje harmonika u svetu. Razvoj italijanske industrije harmonika pokrenut je u drugoj polovini 19 veka,iz dva razvojna centra. Jedan je bio u Kastelfidardu,kojim je rukovodio Paolo Soprani od 1863godine, a drugi je bio u Stradeli, pored Pavie, koji je osnovao Mariano Dalape 1876godine.
    Razvojni rezultati su omogucili da se vec tada osniva citav niz fabrika i majstorskih radionica za proizvodnju harmonika u Italiji. Cezare Pankoti (Cesare Pancotti)otvorio je svoju fabriku 1865 godine u Maserati, Setimio Soprani (Settimio Soprani), jedan od brace Paolo Sopranija,poceo je proizvodnju 1872godine sa novom labaratorijom u Kastelfidardu. Svoje fabrike su osnivali i Djovani Kjuzaroli (Giovanni Chiusaroli) u Rekanatiju 1886godine i Sante Krucaneli (Sante Crucianeli) u Kastelfidardu 1888 godine.
    Zacudjujuce je brzo rastao broj novih labaratorija za istrazivanje i razvoj harmonika u prvoj dekadi 19 veka. Luidji (Luigi) i Djordjija Savoija(Giorgija Savoiva) poceli su biznis u proizvodnju harmonika u San Gjovaniju u Kroceu, Gjuzepe de Bernardi (Giuseppe De Bernardi) u Diano Marini, Djuzepe Jani(Giuseppe Janni) u Gjulijanovi, Paskvale Fikoseko (Pasguale Ficcosecco) u Kastelfidardu, Antonio Ranko (Antonio Ranco) u Verceli, Erkole Maga (Ercole Maga)u Stradeli, Fidele Socin (Fidele Socin) u Bolzanu i Silvio Skandali (Silvio Scandalli) sa svojom bracom u Kameranu. Silvio je rodjen u seljackoj porodici u Kameranu, i kao decak postao zaljublenik u harmoniku. Nekoliko godina svakodnevno peshacio je od rodnog Kamerana do Kastelfidarda, gde je radio u radionicama poznatih majstora tog vremena za izradu harmonika. Kada je dovoljno naucio zanat, zajedno sa bracom osnovao je svoju firmu " Scandalli " u Kameranu 1900 godine. Neshto kasnije onovao je i razvio biro, za istrazivanje konstrukcije i razvoj tehnologije proizvodnje harmonika. Fabrika " Scandalli " je pretrpela velika razaranja tokom Drugog svetskog rata, ali je obnovljena i stala u red hajpoznatijih svetskih proizvodjaca harmonika.
    Italija je zemlja sa najvecim proizvogjacima i izvoznicima svih vrsta harmonika. Pored proizvodnje,Italija ima renomirane muzicke shkole i istaknute izvodjace na raznim tipovima harmonika. U poslednjih tridesetak godina posebno je porasla popularnost dijatonskih harmonika,i u Rimu je otvorena shkola za trogodishnji kurs dijatonske harmonike ( melodion ili organeto ). Dva vrhunska izvodjaca na dijatonskim harmonikama su Rikardo Tesi ( Ricardo Tesi ) i Ambodjo Sparanja (Ambrogio Sparagna). Pored njih ima i josh mnogo poznatih italijanskih harmonikasha. Jedan od najpoznatijih je Djervasio Markosinjori (Gervasio Marcossignori) rodjen 1927godine, koji je specijalista za vishe vrsta muzike i umetnik na razlicitim tipovima harmonika.

  5. #5
    Moderator

    Status
    Offline
    Clan od:
    24.11.2011
    Lokacija:
    Beograd,Srbija
    Poruke:
    181
    Hvala za Post
    Thanks (Zahvalio se)
    1
    Thanks (Zahvalili se)
    3
    Downloads
    18
    Uploads
    6
    HARMONIKA U NEMACKOJ Razvoj harmonike u Nemackoj zapoceo je u Trosingenu, malom selu u Shvarcvaldu.Tu je Kristijan Mesner ( Christian Messner /1804-1874/ ) poceo izradu jednog tipa instrumenata, koga je zavrshio 1823godine i nazvao " mundoalina ". Mesner je osnovao radionicu za proizvodnju 1827 godine koja je kasnije prerasla u prvu nemacku fabriku usnih harmonika pod nazivom " Messner ". Tridesetak godina kasnije Matias Honer (Mathias Hohner) razvio je prvu internacionalnu industrisku proizvodnju harmonika. Imao je 1862 godine preko 20 radionica za proizvodnju, a 1903 godine otvorene su prve " Hohner " prodavnice i fabrike. Nemacka je izvezla 1905godine 35.220 harmonika u Francusku i imala 35 proizvodjaca, i postala zahvaljujuci " Hohner " -u prava industriska sila za proizvodnju harmonika u to vreme. Tako je i fabrika " Messner " 1909 gpdine ushla u mocno akcionersko drushtvo " Hohner " .
    Trosingen je jedno od prvih mesta u svetu gde je pocela izrada harmonika i drugih instrumenata sa slobodnim celicnim jeziccima u prvom delu 19 veka. I danas u gradu Trosingenu postoji industriska proizvodnja harmonika.Intenzivnu proizvodnju harmonika koja je pocela u Nemackoj 1903 godine, vec 1910 godine Honer prenosi u druge zemlje sveta. Pored proizvodnje harmonika, Honer osniva i sinfoniski orkestar, koji pocinje sa radom 1893godine.Njime rukovodi talentovani Herman Shitenhelm (Hermann Shittenhelm), koji je postao ucitelj izvodjaca na harmonici, iako je imao 22 godine. Sa jednim od svojih najboljih studenata, Rudolf Vurthnerom (Rudolf Wurthner) 1920godine, osnovao je shkolu za ucitelje harmonike i rukovodioce orkestra harmonika. Obojica su pisali vezbovne i koncertne komade za harmoniku.
    Pored Trosingena i Klingental je postao veoma vazan centar razvoja harmonike u Nemackoj. Prvu harmoniku doneo je K.V. Majsel (K.W. Meisel) u Klingental 1833godine, koju je izradio proizvodjac V. Ti (W.Thie) u Becu, koga je osnovao Brunsvik Fair (Brunnswick Fair). Zahvaljujuci Majselu poceoje intenzivan razvoj i proizvodnja harmonika u Klingentalu, koja postoji i danas. U Klingentalu se proizvode poznate harmonike marke "Weltmeister". Tu se svake godine odrzava najvece takmicenje harmonike na svetu.
    Pocevshi od 1930 godine, u Nemackoj se razvio jedan specifican muzicki stil za harmoniku, slican stilu koji neguju popularni engleski dens bendovi. To je laka kratka muzika pozajmljena od americkog djeza, ali sa kakim uticajem valcera, tanga, polki i bosanova, koja se zadrzala popularnost sve do danas. Najveci broj izvodjaca obrazuje se na visokim shkolama u Trosingenu, Hanoveru i Vajmaru.
    HARMONIKA U SRBIJI Harmonika se masovnije pojavila u selima Shumadije, u vreme Prvog svetskog rata, doneta od strane austrougarskih vojnika.To su bile dijatonske harmonike, dvoredne ili troredne.One su se dugo zadrzale u rukama harmonikasha, sve do Drugog svetskog rata.Imale su uobicajen naziv- "slovenacke" harmonike, verovatno zbog toga shto su doshle sa severozapada.Nisu imale mogucnost da stvore ton potreban srpskom folkloru, pa su harmonikashi neodoljivo tezili da nabave modernije italijanske harmonike,iako su oneza srpske uslove bile u v e k v e o m a s k u p e.Velika potraznja kvalitetnih instrumenata i njihova visoka cena bila je pokretacka snaga kod nashih majstora da uloze veliki trud u pokushaje za osnovanje veoma slozene tehnologije izrade harmonika.
    PROIZVODNJA HARMONIKA U SRBIJI Sa porastom popularnosti harmonika u Srbiji, osvajala se i razvijala zanatska i skromna industrijska proizvodnja ovog tehnicki veoma slozenog instrumenta.Gospodin Andrija Colic, poreklom iz Zabara, prvi je poceo da izradjuje harmonike u Srbiji, oko 1930godine. On je srpski pionir u zanatskoj proizvodnji harmonika. Vishe godina imao je svoju radionicu u Beogradu u Bulevaru revolucije br.224. Pored njegove, razvijale su se i druge male zanatske radionice, u kojima su posebno obdareni i inventivni preduzetnici, po ugledu na poznate italijanske proizvodjace, poceli sa izradom harmonika.
    " S K A L A " Beograd Industijska proizvodnja harmonika u Srbiji pocinje posle Drugog svetskog rata, kada je pokrenuta inicijativa da se formiraju radne organizacije u kojima bi radila invalidna lica, prvenstveno ona koja su invalidnost dobila u ratu. Tako je pedesetih godina osnovana " S K A L A " radna organizacija za proizvodnju i servisiranje muzickih instrumenata sa sedishtem u Beogradu, u ulici Grkica Milenka br.8. "Skala" je najpre pocela proizvodnju manjih klavirnih, a zatim i harmonika dugmetara od 48, 80 i 96 basova, shkolskog tipa, da bi 1975 godine imala osvojenu proizvodnju cetvoroglasnih harmonika dugmetara,sa 12+1 registra u primu i 140 basova. Prve harmonike u "Skali" izradjivane su sa tehnologijom " na ceshalj", da bi se sedamdesetih godina preshlo na novije tehnoloshko reshenje "na biksne"-sa rednjom daskom na tastaturi, shto je bilo znatno modernije reshenje." Skala " je u vreme najveceg obima posla proizvodila oko 300 harmonika godishnje.
    Glavni strucnjak za razvoj,osvajanje tehnologije i proizvodnju harmonika u "Skali" bio je Mita Opancar. U svoje vreme je bio najveci autoritet medju majstorima za proizvodnju harmonika ne samo u "Skali" vec i u Srbiji.
    Nazalost, preduzece " S K A L A "se 1991 godine nashlo u finansiskim teshkocama i otishla u stecaj. " S K A L A " vishe ne postoji
    HARMONIKA U SRPSKOJ NARADNOJ MUZICI Prve dvoredne i troredne harmonike poceli su da sviraju mnogi, sluhom nadareni mladici, koji su lokalno i regionalno postali poznati harmonikashi. Mnogi od njih su bili veoma talentovani shiroj muzickoj publici. PRVI SRPSKI HARMONIKASHI Najpoznatiji srpski harmonikashi u periodu posle proboja Solunskog fronta pa do Drugog svetskog rata, svirali su na narodnim veseljima i po kafanama u Beogradu i u drugim vecim mestima. To su bili : Aleksandar Todorovic Krnjevac, Rade Shamovac, Koshtica Stanisavljevic, Voja Trifunovic, Djurica Cirkovic, Djoni Gavrilovic, Rade Resavac i drugi. Izvan beogradskog regiona, bili su najpoznatiji : Bora Krusharac, Dragomir Mishic i Tika Globoderac (otac Radojke Zivkovic).
    Muzicka pismenost stigla je u Srbiju pre harmonike Kornelije Stankovic 1831-1865 god. bio je prvi Srbin koji je poznavao note i bio obrazovan muzicar, pa su i prvi harmonikashi poceli da se muzicki opismenjuju. Pre svih, note je naucio Aleksandar Todorovic, zatim Voja Trifunovic, Djurica Cirkovic, Rade Resavac i Djoni Gavrilovic. Oni su bili pismeni muzicari, iako u to vreme nije bilo muzickih shkola u Srbiji.
    Drugi svetski rat ostavio je veliki trag medju prvim srpskim harmonikashima. Mnogima su stradali najmiliji i nije im bilo vishe do sviranja,nekima je zdravlje popustilo, neki su trazili druga zanimanja jer se u siromashnoj i razrushenoj zemlji nije moglo ziveti od muzike.Neki harmonikashi su uprkos svim teshkocama nastavili da sviraju i uspeli da u prvim posleratnim godinama nastupe na Radio Beograd.Time se zvuk harmonike oglasio na svakom radio aparatu i u svakoj kuci i krenula je velika afirmacija harmonike u srpskoj narodnoj muzici.U cuvenom narodnom orkestru Vlastimira Pavlovica Carevca, prvi je svirao harmoniku Vitomir Voja Trifunovic.On je zavrshio Muzicku akademiju u Beogradu i diplomirao na odseku za kompoziciju 1962godine, kod Josipa Slavenskog. U Carevcevom orkestru harmoniku su svirali posle Voje Trifunovica,Djurica Cirkovic, Nenad Nesha Micivic i Branimir Djokic.
    Bora Janjic i Mijat Mijatovic, veoma poznati pevaci narodnih pesama pre Drugog svetskog rata, pevali su uz sopstvenu pratnju na harmonici. U to vreme harmonika nije bila instrument samo za narodnu muziku, vec su Mirko Shouc, Rafailo Blam i Petar Sam uspeshno svirali djez na harmonici.
    MIODRAG TODOROVIC KRNJEVAC Harmonika je postala osnovni instrument u srpskoj narodnoj muzici zahvaljujuci iskljucivo Miodragu Todorovicu Krnjevcu, "srpskom ocu harmonike", maestralnom izvodjacu,vodji orkestra, kompozitoru, pedagogu, istrazivacu i publicisti.
    Njegov otac Aleksandar Aca Todorovic /1905-1972/, bio je prvi vrhunski izvodjac na harmonici dugmetari u Srbiji. Aleksandar je rodjen u mestu Krnjevo, po kome je dobio nadimak Krnjevac.Taj nadimak postao je porodicni i nasledili su ga svi njegovi potomci.
    Aca Krnjevac je veoma mlad postao profesionalni izvodjac -vec od 1920 godine, svirao je na tradicionalnoj harmonici.U to vreme postajala dugotrajna izvodjacka praksa sviranja na harmonikama sa tri reda dugmadi u primu. Tako je i Vladimir Besfamiljnov nastupao mnogo kasnije, u periodu 1956-59godine, na najvecim svetskim takmicenjima izvodjaca na trorednoj harmonici dugmetari.Kada su se pojavile harmonike sa pet redova, neki harmonikashi su i dalje svirali koristeci samo tri reda, dok su drugi razvijali novi, tehnicki savrsheniji prstomet, kojim su koristili raspolozive prednosti instrumenta sa pet redova. Predvodnik te grupe harmonikasha kreatora novih prstometa, bio je zapravo Aleksandar Todorovic Krnjevac.
    Pored toga shto je bio vrhunski harmonikash svog vremena, bio je i potpuno obrazovan muzicar.Svirao je na klaviru i poznavao note, koje je naucio od jednog profesora u Zagrebu, gde je jedno vreme svirao.U nedostatku muzickih dela za harmoniku dugmetaru, preradjivao je note za klavir i prilagodjivao kompozicije izvodjenju na harmonici.Aleksandar Todorovic stalno je usavrshavao svoju tehniku sviranja prateci sve faze razvoja harmonike kao instrumenta. On je tezio novom, standardnom,jedinstvenom i univerzalnom prstometu za harmonike dugmetare,koji bi obuhvatao kako durske tako i molske tonalitete.Za takvu tehniku prstometa bio je potreban i shesti red dugmadi u primu, za koji je on dao ideju i tako postigao savrshenstvo prstometa svog vremena,kao i znacajne olakshice u sviranju na harmonici dugmetari.
    Shestoredna harmonika dugmetara,u cijem je kreiranju poseban doprinos dao Aleksandar Todorovic Krnjevac,sa tri osnovna i tri pomocna reda u primu, predstavlja originalni i prepoznatljiv stil danashnje "srpske harmonike dugmetare" shirom sveta.Sviranje na shestorednim harmonikama bilo je sasvim jednostavno svima onima koji su uspeshno svirali na harmonikama dugmetarama sa pet redova.
    MIODRAG TODOROVIC KRNJEVAC / 1924-1991 / nasledio je ne samo nadimak od oca, vec i raskoshan muzicki talenat. Sa 12 godina, iskazujuci posebnu nadarenost, poceo je intenzivno da se bavi muzikom.Posle vishe godishnjeg istrazivackog rada, Miodrag T. Krnjevac na bazi znanja stecenog od oca, usavrshavao jedan od najsavremenijih prstometa za shestorednu harmoniku dugmetaru.Taj svoj originalni prstomet opisao je u knjizi " Prva zvucna shkola za harmoniku sa dugmadima ", shtampanu u Beogradu 1973 god. na srpskom, slovenackom i makedonskom jeziku.
    Ova shkola za harmoniku dugmetaru bila je prvi izdavacki i tehnicki podvig u vreme svog pojavljivanja.Pored trojezicnosti imala i pratece ploce sa snimljenim zvucnim primerima. Bila je u to vreme najvishi tehnicki nivo realizacije jednog nastavnog sredstva u oblasti muzike.U toj knjizi, on je predstavio prstomet tako shto je note povezao sa prstima kojim se one izvode.Svaki prst je obelezio brojem, i kod note u notnom sistemu je stavio broj oznacavajuci kojim se prstom dodiruje dugme.Da bi se znalo dali je dugme na osnovnom ili pomocnom redu, on je svako dugme u pomocnom redu pored note i broja prsta dodavao i jednu tacku, ukoliko se tonovi postizu pritiskom dugmeta na pomocnom redu, a bez tacke ako je dugme na osnovnom redu. Tako je Miodrag Todorovic Krnjevac uspeo da poveze note i jedinstveni prstomet za virtuozno izvodjenje na harmonici dugmetari.
    Miodrag Todorovic, cuveni Mija Krnjevac, iako veoma mlad, odmah posle Drugog svetskog rata otvorio je svoju poznatu shkolu za harmonikashe u sopstvenoj kuci u Beogradu, u ulici Strasha Pindjura br. 34, na Banovom brdu, gde je radio sve do smrti. Teshkoce za savremenu shkolu harmonike dugmetare u Srbiji proizilaze iz toga shto se harmonika relativno kasno pojavila u odnosu na druge instrumente i shto se tehnicki vrlo brzo usavrshavala od svog nastanka do danas, pa su i uspostavljene shkole bile privremenog karaktera. Harmonika dugmetara se u poslednjoj deceniji pocela izucavati u osnovnim i srednjim muzickim shkolama u Srbiji, pa je originalni prstomet Mije Krnjevca i danas izuzetno aktuelan u obrazovnom procesu harmonikasha.
    Miodrag Todorovic Krnjevac, svojim svestranim umetnickim duhom,razvio je prepoznatljiv harmonikashki stil sviranja, sa usmerenjem na ucenje notnog sviranja narodne muzike na harmonici dugmetari, za buduce generacije harmonikasha i nastavnika harmonike.Takozvani " Mijin prstomet "omogucava jednostavno i uspeshno sviranje najkomplikovanijih kompozicija,tako da su mnogi sledbenici i ucenici Mije Krnjevca postali pravi virtuozi.On je razradio i uveo u izvodjacku praksu takozvano " shumadijsko duplo sviranje ", koje se izvodi tercama i sekstama.Takodje je kreirao i duet harmonika ( duet Miodrag Todorovic - Djurica Cirkovic ), shto je postala karakteristika shumadijskog i moravskog stila sviranja. Prvi je formirao orkestar u kome je harmonika imala dominantnu ulogu, ali u cijem sastavu su bili violina, flauta i klarinet.

    NAJPOZNATIJI SRPSKI HARMONIKASHI U NARODNOJ MUZICI Miodrag T.Krnjevac bio je vrhunski harmonikash,pedagog kompozitor narodnih pesama i kola,srpska legenda harmonike dugmetare.Cuveno Mijino " Jasenacko kolo " predstavlja prvi kolokvijum svim ucenicima harmonike.Narodna pesma " Znash li draga onu shljivu ranku " delo je Mije Krnjevca. I njegova cerka Branka i sin Aleksandar Aca Todorovic, koji je dobio ime po dedi, takodje sviraju harmoniku. Mija je imao izvanredan orkestar, bio je harmonikash najpriznatijeg prstometa sa trilerima i osnivac najpoznatije shkole harmonike dugmetare u Srbiji.Njegovi ucenici i sledbenici bili su cuveni harmonikashi svog vremena.
    Mijinim stilom svirao je Vitomir Vita Zivotic, Mijin rodjak, koji je dugo svirao s njim u orkestru pratecu, drugu harmoniku. Vitomir Zivotic je rodom iz Oreovice, iz Resavskog kraja, u kome je prenosio znanje koje je stekao od Mije Krnjevca,mnogim mladjim harmonikashima. Njegov ucenik je i Mirko Kodic koji je danas medju najpoznatijim harmonikashima u Srbiji.
    Mijinim oplemenjenim stilom svirao je i Dragisha Drenjakovic, iz sela Skobalja kod Smedereva. Dragisha je bio izuzetno poznat i priznat harmonikash u Pomoravlju. U godinama posle Drugog svetskog rata svirao je zajedno sa legendarnim Jovicom Petkovicem.
    Jedan od najtalentovanijih ucenika i sledbenika Mijine shkole sviranja bio je Bane Milutinovic, zvani Bane Dobravac. Pored toga shto je virtuozno svirao, zavrshio je pedagoshku shkolu. Radi /radio/ kao nastavnik muzike u Sarajevu.
    Mija Spasojevic je u prvim posleratnim godinama svirao drugu harmoniku sa Mijom Krnjevcem. Rodjen je u Meljaku kraj Beograda. Milija je bio harmonikash izvanrednog temperamentnog stila sviranja i uzor mnogim generacijama harmonikasha.Bio je veliki majstor harmonike dugmetare i veliki prijatelj Mije Krnjevca. Radio je kao kompozitor i aranzer narodnih pesama i kola. Njegove kompozicije su postale klasika srpskih narodnih melodija. On je autor najpoznatijeg srpskog " UZICKOG KOLA " i kola " Orijent ", koje je veoma poznato medju harmonikashima.
    Aleksandar Aca Stepic, kao Mijin sledbenik radio je na modernizovanju shumadiskog melosa, komponovanju i aranziranju narodnih melodija. On je svoju harmoniku podredio potrebama orkestarskog sviranja kako bi unapredio izvodjacki stil u popularnoj narodnoj muzici.
    Pored Mije Krnjevca i njegovog stila, u Srbiji se razvio josh nekoliko prepoznatljivih stilova sviranja.To je najpre virtuozni stil Jovice Petkovica.

 

 

Slične teme

  1. Seminar harmonike-Petar Ralcev i Jovan Pavlovic.
    Od jeftabgd u Forumu Vesti i Obaveštenja
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 23.10.2012, 19:54
  2. Potrebni semplovi harmonike za Vsampler
    Od aleksandarhakler1992 u Forumu Semplovi,Ritmovi i Boje
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 20.10.2012, 21:22
  3. Legende Harmonike
    Od jeftabgd u Forumu Harmonike
    Odgovora: 69
    Poslednja poruka: 28.02.2012, 00:56
  4. Gitara-Istorijat
    Od Dejan u Forumu Gitare
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 16.11.2011, 05:21

Oznake za ovu temu

Pravila pisanja poruke

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete ostaviti odgovor
  • Ne možete stavljati dodate fajlove
  • Ne možete uredjivati svoje postove
Back to Top